Kad počinjete da krčite put u nekom poslu, da pokušavate da se afirmišete, ili dok započinjete neki novi posao, koji tek treba da proradi, neko vrijeme morate da se žrtvujete. To ste vjerovatno mnogo puta čuli od ljudi koji su prošli kroz početne teškoće i koji su više puta prolazili kroz početke, jer su mijenjali svoja opredjeljenja.
Oni dobro znaju da se put možda može preći malo brže, ali da razvojne faze ne možete preskočiti. U početku, morate malo da patite i strahujete – da prođete kroz trnje.
Rad bez nadoknade
Ako jasno vidite svoj cilj, krenućete bez oklijevanja tim putem, pravo kroz trnje. Ljudi će vas pitati zašto vi to radite, kad se ne isplati, ali ne obazirite se i ne objašnjavajte im – oni nemaju vašu viziju. A oni koji postavljaju takva pitanja, svakako nemaju ni najmanju ideju da postoje poslovi koje biste radili bez plate, prosto zato što ih volite i u njima nalazite sebe.
Prekovremeni rad
Onaj koji niko ne računa i koji niko ne traži od vas, ali je potreban vama, da biste što bolje pronikli u suštinu onoga što radite, da biste postigli bolje rezultate od konkurencije, da biste proizveli više i kvalitetnije, da biste uložili cijelog sebe, svu svoju kompetenciju, vještinu i sposobnost da nešto uradite najbolje što možete. Kasnije, kad se izvještite, ili dokažete, ili steknete pomoćnike za neke segmente procesa, moći ćete da pronađete malo zasluženog slobodnog vremena.
Strah da možda neće uspjeti
Šta god vi činili, nema garancija. Put je nesiguran, traži od vas da date sve od sebe, da ulažete, da radite i trudite se, a nagrada će možda doći. A možda i neće. Strepnja zbog toga što sav vaš trud može propasti, neće vas mimoići. Strah je neminovan pratilac rizika, ali je isto tako besmislen. Neće vas upozoriti gdje leži stvarna opasnost, a možda ćete napraviti neke greške, baš zato što strahujete da ih ne napravite. Osim toga, šta god da radite i u šta god da ulažete, stičete dragocjeno iskustvo i dobijate obuku u praksi, kakvu nećete zaboraviti.