Da li ste primijetili da između kućnih poslova, porodičnih obveza i radnih rokova uopšte ne možete da vodite računa kad šta jedete? U takvim trenucima posežemo za hranom koja nam se nađe pri ruci, bez obzira da li je zdrava i jesmo li uopše gladni.
Bez obzira da li želite da skinete kilograme ili promijenite način ishrane, zastanite prije nego što ubacite neki otrovan zalogaj i postavite sebi ova 4 važna pitanja.
1. Jesam li gladna?
Mnogo puta posežemo za hranom iz dosade, zbog praktičnosti – kesica čipsa je bila otvorena, depresije – čokolada tješi kod lošeg raspoloženja, sreće – bilo koja vrsta slavlja ili iz žudnje – ko bi odolio kolačima koje je kolegica donijela na posao.
Zato sljedeći put kada se nađete u sličnoj situaciji postavite sebi pitanje da li ste uopšte gladni i da li vam je vrijeme za jelo. Ako ste nedavno ručali, onda sigurno niste gladni.
2. Dobijam li s ovom hranom potrebne hranjive materije?
Jedemo kako bismo živjeli što znači da nam hrana mora davati vitamine i hranjive materije koje nam omogućuju normalno funkcionisanje tokom dana.
Osim što mora biti zdrava, ishrana mora biti i uravnotežena. Ako ste imali doručak bogat bjelančevinama, onda biste za ručak trebali da pojedete obrok koji sadrži više vlakana, gvožđa ili vitamina A. O svakom obroku i međuobroku razmišljajte kao o dijelu slagalice koja se zove ishrana.
3. Koliko kalorija sadrži ova hrana?
Neki obrok može da bude zdrav, ali može istovremeno da sadrži puno više kalorija nego što bi trebao za to doba dana.
U zavisnosti o vašoj tjelesnoj težini i želji za gubitkom viška kilograma, pazite da vaš doručak sadrži između 300 i 500 kalorija, ručak i večera između 400 i 600, a užina oko 150 kalorija.
4. Postoji li zdravija alternativa?
Možete namazati običan maslac na obično pecivo ili maslac od kikirikija na pecivo od cjelovitog zrna. Zdravija alternativa ne postoji uvijek, a ponekad i ne želimo da odaberemo ako je riječ o hrani koja nam se jako jede. Ipak, većina obroka treba da bude što hranjivija.