Prokletstvo Dobrog Lika

Znam kako je to biti super heroj…

Iako nisam nisam uopšte super, a ni heroj.

Često mi se desi da budem onaj kog cure pitaju šta da rade u raznim nejasnim situacijama, na kraju krajeva, taj kvazi-talenat me je i preporučio za funkciju Dobrog Lika. Ako ste čitale strip Fantom, znate da Fantom nije lik nego funkcija (nasljedna!) i da je trenutni Fantom zapravo čukununuk prvog čovjeka sa maskom koji štiti džunglu. Ali je to tajna pa se čini da Fantom živi vječno. Ja jesam prvi Dobar Lik, ali čim osjetim da zanemoćavam, predaću tastaturu nekom sa manjim stomakom i više kose.

Našao sam se tako u nekom ženskom društvu gdje se pokušavalo pomoći jednoj od njih da ispravno protumači zašto neki njen, tamo, neće „više da se veže“. Kad sam vidio da se ne radi o bukvalnom vezivanju, malo sam izgubio interesovanje i počeo da otaljavam u diskusiji. Na kraju sam priznao da jednostavno, kao i one, nemam pojma u čemu je stvar i da ne mogu pomoći. A tada jedna reče: Pisaćemo onim tipovima što daju savjete iz muškog ugla u časopisima… ima onaj… Dobar Lik!

Auuu! Udar misli na moj nejaki um. Fantom bi htio da se razotkrije, a opet… Ako je Fantom, što se onda ne ponaša tako? Što ne rješava problem nego se izvlači. Ima li Fantom prava na radno vrijeme? Nije valjda da sam ja Dobar Lik samo za honorar?

Nije. Samo, dopustite da bljunem najotrcaniju frazu. Biti Dobar Lik je velika čast, ali i velika odgovornost. Plašim se da dam pogrešan savjet. Kad ne znam – ne znam. Kad znam, ne zatvaram usta i ne gasim Word. Bolje da Dobar Lik ponekad ispadne Glup Lik nego Loš Lik.

Iako sam čuo da cure vole loše momke…