Samo malo nježnije

Vidite ovako, ja znam da su cure vječito razapete između želje da im frajeri prilaze i druge želje da ti što prilaze budu baš onakvi kakve bi one voljele. Prosto ne znam je li gore da se želje ne ostvaruju ili da se okrnjeno ostvaruju?

Kao još mali Dobar Lik, više puta sam došao gladan iz škole i video da je mama napravila boraniju, a ne pohovano bijelo meso s pireom i graškom. Jako sam želio da jedem, ali nisam želio prokletu boraniju. I više nego jednom sam bio odvratno derište kad bih vidio boraniju. I to nije lijepo. Žao mi je.

Isto tako, nije lijepo da, kad vam u večernjem izlasku priđe gospodin Boranija, a htjele ste frajera Pohovano Bijelo Meso Sa Pireom i Graškom, budete grubi pri odbijanju njega. Ako je Boranija, nije Otrov, a ni pomija. Boranija se ipak jede i znam pouzdano da postoje žene koje je vole. Može se Boranija kulturno i nježno odbiti. Ne mora se dramiti i biti derište tom prilikom. Zašto je Boranija kriv što se ponudio? Bio je sasvim fin i kulturan. Nije zaslužio da mu igraš na grobu samopouzdanja i kažnjavaš ga.

Ne, stvarno, sve moje glupe prehrambene metafore na stranu, prisustvovao sam tako ružnom, gotovo sadističkom odbijanju nekog momka od strane ohole djevojke da mi je došlo da nešto preduzmem. Nisam znao tačno šta? Jedino što mi je palo na pamet je da pozovem mog najbolje izgledajućeg druga, manekena-sportistu-buržujčinu da hitno dođe i njiše joj se pred očima i da onda ona bude Boranija kad se konačno usudi da nešto preduzme.

Kad mi dođu tako dobre ideje, moram ih jednom realizovati … majke mi …