Psihološki aspekti čitanja knjiga
Prekomjerni stres jedan je od odlika brzog života današnjice, pred kojim mnogi dižu ruke u neznanju kako da mu stanu na kraj. Rijetki su oni koji n...
Izvin’te, stvarno sam bijesan…
Ima rak kože. Ja sam je prije toga bar deset puta zezao da ode da pita veterinara da li lijepo hrani svoga raka jer nisam siguran da joj je koža dovoljno spržena u solarijumu i možda bi trebalo još (bio sam ironičan, sarkastičan, hahaha…). Nisam znao da će moj, deset puta ponovljeni fazon tako grozno postati stvarnost. Ko zna koliko sam se sprdao s tim rakom a da je on već zaista bio tu?
Znala je da mrzim solarijum i da mislim da je kokoška što se prži tamo. Ja nikad nisam razumio zašto bi neko potamnjivao svoju kožu više nego što je to, ionako pokvareno, sunce već uradilo? Zašto bi išta radio svojoj koži na silu?
Ja sam blijedog tena i takve konstitucije da to izgleda prilično nespojivo, ali… ko kaže da krupan muškarac mora da bude i preplanuo? Imam i prste pijaniste koji ne idu uz građu izbacivača pa mi ne pada na pamet da ih ućevapim ili, još teže, stešem ostatak tijela da zaliči na prste.
Ali, neko je žene ubijedio da je boja jetrene paštete ostavljene otvorene, van frižidera nekoliko dana, najbolja i najljepša boja kože!
„Idem na more prekosutra pa moram u solarijum, malo da se spremim za plažu“ – žene ovo stvarno izgovaraju!
Idem u restoran pa ću se prije toga kod kuće dobro najesti. Idem na pecanje pa ću svratiti do ribarnice i na putu do tamo kupiti dva šarančeta i somića. Umrijeću za 10-20-50 godina pa ću se danas već malo ubiti… Čisto da se pripremim…
Ne idite u prokleti solarijum. To vam uopšte ne treba. Nije lijepo i od toga se dobija rak kože od kojeg se umire. To je sve što imam da vam kažem na ovu temu, zapravo.
Hvala na pažnji.